In memoriam

NEDA    SOLDO

 (1950. – 2020.)

BOŠKO    LUBURIĆ

(1948. – 2021.)

Vrijeme  nas  raznosi  kao  vjetar  lišće  koje  se  ne  može  vratiti…

 

Prođe  nastavna  2020. / 2021.  godina,  otišao je  44.  naraštaj  maturanata  u  traganje  za  novim  spoznajama  i  izazovima; upisujemo osnovnoškolce  u  prvi  razred  srednje  škole.

Zaustaviše  se  koraci  ovozemaljskog  života  naših  umirovljenih  djelatnika:  u  prvom  polugodištu  prof.  Nede  Soldo,  u  drugom  polugodištu  prof.  Boška  Luburića.  Zatvorile  se  dvije  knjige  iznimno  bogatoga  sadržaja  prepune  poglavlja  ispisanih   dobrim  djelima,  ljubavlju,  vjerom,  nadom,  lijepim  uspomenama,  žrtvom,  sretnim  trenucima,  poteškoćama,  bolesti…  A  na  kraju  stihovi:

O,  Bože,  zar  si  pozvao  mene / 

Tvoje  usne  moje  rekoše  ime /

Svoju  lađu  sada  ostavljam  žalu /

Odsad  idem  kamo  šalješ  me  Ti. 

Tako  se  svidjelo  Stvoritelju,  a  nama  je  sve  to  nekako  nejasno  i  neprihvatljivo  jer  smo  smatrali  da  su  još  trebali  uživati  u  zasluženoj  mirovini.

Neda  Soldo  rođena  je  19.  veljače  1950.  u  Sarajevu  u  obitelji  Matilde  i  Stjepana  Almaša.  U  rodnom  gradu  završila  je  osnovnu  školu  i  opću  gimnaziju,  a  na  Prirodno  –  matematičkom  fakultetu  studij  biologije.  Najprije  je  nekoliko  mjeseci  radila  u  Gimnaziji  na  Ilidži  pa  od  1975.  do  1988. g.  u  Službi  za  zajedničke  poslove  republičkih  organa  u  Izvršnom  vijeću  Skupštine  SR BiH.  Od  1988.  do  1992. g.  bila  je  djelatnica  Hidrometeorološkoga  zavoda  u  Sarajevu.  U  ratnom  vihoru  sa  suprugom  Zoranom  i  sinovima  Željkom  i  Vlatkom  dolazi  u  Međugorje.  U  školskoj  1992. / 1993.  godini  počela  je  predavati  biologiju  u  Srednjoj  školi  Čitluk.  Nakon  operacije  srca  2012. g.  odlazi  u  prijevremenu  mirovinu.  Iznenada,  nakon  zatajenja  srca,  preminula  je  27.  prosinca  2020.    u  71.  godini.   Pokopana  je  28.  prosinca  u  groblju  Junčuša  u  Međugorju.   Odredio  je  Gospodar  života  i  smrti  da  se  naša  Neda  na  40.  bračni  rođendan  nađe  na  rajskim  poljanama  sa  svojim  Zoranom  (vjenčali  su  se  27.  prosinca  1980.,  umro  je  2019. g.).

Boško  Luburić  rođen  je  2.  siječnja  1948.  u  Čalićima.  Osnovnu  školu  završio  je  u  Čerinu,  Učiteljsku  školu  u  Mostaru.  Studirao  je  u  Zadru  na  Pedagoškoj  akademiji  (selektivni  turizam)  te  njemački  jezik  i  književnost  i  latinski  jezik  na  Filozofskom  fakultetu.  Radio  je  nekoliko  godina  u  ugostiteljstvu,  zatim  je  predavao  njemački  i  latinski  u  srednjim  školama  u  Cazinu,  Pločama,  Vrgorcu  i  Mostaru.  Od  1994. g.  bio  je  prosvjetni  djelatnik  u  našoj  školi  do  odlaska  u  mirovinu  2013. g.  Nitko  nije  pomišljao,  pogotovo  supruga  Smilja,  kćeri  Ivana  i  Tea,  rodbina  i  svi  koji  smo  prof.  Boška  poznavali,  da  će  kratka  i  teška  borba  s  koronavirusom  biti  posljednja.  Preminuo  je  u  SKB  Mostar            15.  travnja  2021.  u  73.  godini.  Pokopan  je  17.  travnja  u  groblju  Hrvatskih  vitezova  u  Donjem  Velikom  Ograđeniku.

Draga  Nedo,  dragi  Boško,  nismo  vas  mogli  sačuvati  od  prerane  smrti  –  čuvat  ćemo  vas  u  svojim  srcima,  u  molitvama,  u  pričama,  u  lijepim  uspomenama.

Ugodno  smo  se  osjećali  u  vašem  društvu.  Bili  ste  susretljivi,  pristupačni,  otvoreni  za  suradnju,  šalu  i  duhovitost,  uvijek  spremni  saslušati,  pomoći,  činiti  dobro.  Bili  ste  stručni  predavači  i  mentori,  brižni  razrednici  i  odgajatelji,  iskreni  prijatelji.  Na  svemu  vam  hvala!

Rad  u  školi  često  je  bio  ispred  vlastitog  zdravlja.  Nesebično  su  prof.  Neda  i  prof.  Boško,  svatko  na  svoj  način,  brojnim  naraštajima  srednjoškolaca  prenosili  znanje,  ljudske  vrjednote,  vlastita  iskustva,  praktične  savjete  za  svakodnevni  život,  upute  kako  izgrađivati  dobre  međuljudske  odnose.  Stekli  su  veliko  poštovanje  i  svojih  kolega  i  svojih  učenika. Prenijeli  su  ljubav  prema  odgojno – prosvjetiteljskom  radu  i  svojoj  djeci:  Nedin  sin  Željko  i  Boškova  kći  Tea  krenuli  su  profesorskim  stopama  svojih  roditelja.

Uvjereni  smo  da  u  rajskim  vrtovima  prof.  Neda  i  prof.  Boško  otkrivaju  mirise  prekrasnoga  bilja,  dive  se  brojnim  novim  vrstama,  uspoređuju  rodne  vinograde  s  našim  broćanskim,  uživaju  u  anđeoskim  pjesmama…

                Do  ponovnog  susreta  s  nama.